SAVETI

RADNO VREME

06-22h
vikendom
07-14h

laboratorija
07-14h

subotom
07-14h

KONTAKT

021/466-636
021/466-536
021/636-1729
060/466-8000
064/113-4873


laboratorija
021/662-2340

Kardiolog više



BOL  U GRUDIMA JE JEDAN OD NAJČEŠĆIH SIMPTOMA KOJE MOŽETE DA DOŽIVITE

 

NE TREBA SAMOSTALNO POSTAVLJATI DIJAGNOZU!

 

Nije svaki bol u grudima angina pektoris, ali kod svakog sumnjivog bola u grudima potrebno je javiti se kardiologu!

Bilo koji deo grudnog koša može da prouzrokuje bol u grudima, uključujući srce, pluća, jednjak, mišiće i kosti. Takođe, zbog složene građe nervnog sistema našeg tela, bol u grudima može poticati od organa koji su smešteni u trbušnoj duplji. Isto tako, bol koji je lociran u trbušnoj duplji,  npr. u predelu želuca,  može biti jedna od manifestacija srčanog bola. Najozbiljnije, često i po život opasno oboljenje, koje kao glavni simptom ima bol u grudima je ishemijska (koronarna) bolest srca.

Šta je ishemijska (koronarna) bolest srca?

To je oboljenje srčanih arterija, u 90% slučajeva uzrokovano aterosklerozom. Ishemijska bolest srca  se manifestuje bolom u grudima (angina pektoris),  poremećajima srčanog ritma, srčanom slabošću, srčanim udarom (infarktom) ili naprasnom smrću – što često na  žalost bude i prva manifestacija ove bolesti.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je najčešće oboljenje današnjice. To je proces koji dovodi do nagomilavanja materija u unutrašnjosti zidova krvnog suda, do stvaranja ateromatoznih pločica, koje sužavaju prečnik krvnih  sudova i smanjuju protok krvi do organa. Bolest je prisutna na svim krvnim sudovima organizma. Ukoliko je najizraženija na srčanim krvnim sudovima govorimo o ishemijskoj (koronarnoj) bolesti srca.

Koliko je ishemijska bolest srca značajan problem?

Ishemijska bolest srca predstavlja vodeći uzrok smrtnosti kod muškaraca posle 45-te godine života i kod žena posle 65-te godine života. U Srbiji je stopa smrtnosti od ovog oboljenja iz godine u godinu  u porastu. U oko 50% svih smrtnih slučajeva uzrok je ovo oboljenje.

Koji su to faktori rizika za nastanak ishemijske bolesti srca?

Najvažniji faktori rizika za nastanak ishemijske bolesti srca su: nasleđe ( ukoliko su roditelji imali koronarnu bolest), životna dob (češće ljudi stariji od 65 godina), pol (češće oboljevanje muškaraca, mada sve više oboljevaju i žene), povišen krvni pritisak,  šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost i stres.

Kako se ispoljava ishemijska bolest srca?

Ishemijska bolest srca se postepeno i podmuklo razvija. U početku bolesti suženi krvni sudovi mogu da obezbede dovoljan priliv hranljivih materija i kiseonika do srca u stanju mirovanja, ali u toku napora kada zahtevi za kiseonikom rastu, cirkulacija postaje nedovoljna, što dovodi do pojave anginoznog bola.

Kako izgleda anginozni bol?

Tipičan anginozni bol se prepoznaje po svojoj lokalizaciji, karakteru, širenju,  intenzitetu, dužini trajanja i pratećim simptomima. Bol se javlja iza grudne kosti, u vidu stezanja, žarenja, pečenja, osećaja pritiska ili težine. Tegobe se najčešće javljaju na napor. Bol može  da se širi u ramena, levu ruku ili obe, prema vratu i vilici, prema stomaku. Najčešće popušta spontano nakon odmora za par minuta ili nakon uzimanje nitroglicerina.

Nekada  simptomi ishemijske bolesti mogu biti  pojava  zamora, nedostatak vazduha pri naporu, poremećaji srčanog ritma.

Statistički podaci pokazuju da više od 50% ljudi koji dožive infarkt srca čeka više od 2 sata pre nego što potraži medicinsku pomoć. To je pogrešno. 

Kako se postavlja dijagnoza bolesti?

Za postavljanje dijagnoze neophodno je uradi EKG u stanju mirovanja, ali vrlo često on bude normalan. Zato je za postavljanje dijagnoze  potrebno uraditi i dodatne pretrage kao što su ultrazvuk srca (ehokardiografija), 24 h Holter krvnog pritiska i 24 h Holter EKG-a, kao i test opterećenjem. Ponekad ni to nije dovoljno za postavljanje dijagnoze ishemijske bolesti srca, te će Vas Vaš kardiolog uputita na dodatne pretrage kao što su kompjuterizovana tomografija (CT) srčanih krvnih sudova, nuklearno skeniranje srca (SPECT miokarda) ili kateterizacija srca.

Šta je to što možete da učinite za svoje zdravlje, da smanjite rizik za nastanak ishemijske bolesti srca?

Na nasledne faktore, životnu dob i pol ne možete uticati, ali pravilnom ishranom, prestankom pušenja, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem normalne telesne težine, nivoa masnoća i šećera u krvi, kao i održavanjem normalnih vrednosti krvnog pritiska, možete  mnogo učiniti za svoje zdravlje i prevenciju nastanka srčanih oboljenja.  

Kako prepoznati infarkt?

Bolesnik najčešće oseti jak bol u grudima, koji ne prolazi na Nitroglicerinske lingvalete. Neki bolesnici, kao npr. dijabetičari ne moraju osećati jake bolove (u 25% svih slučajeva infarkta nema bolova).

Karakteristike bola

Bol iza grudne kosti ili bol u levoj polovini grudnog koša, često sa širenjem u levo rame (ređe desno) ili u vrat, osećaj stezanja u grudima (neki opisuju bol kao da im je slon stao na grudni koš). Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj. osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti.
Ako bolesnik od ranije boluje od angine pectoris, sada će imati mnogo snažnije bolove nego ranije. 
Kod infarkta zadnjeg zida srca često se javlja samo bol u trbuhu ili bol u leđima, mučnina, povraćanje.
Nema poboljšanja na Nitroglicerin lingvalete.
Bol ne zavisi od disanja, niti od pritiska na grudni koš, na rebra ili zglobove između grudne i ključnih kosti.


ARTERIJSKA HIPERTENZIJA (POVIŠEN KRVNI PRITISAK) 

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a najčešće su povišena oba pritiska.  

Kategorije

Sistolni pritisak (mmHg)

Dijastolni pritisak (mmHg)

Optimalni pritisak

   

Normalan pritisak

120-129

80-84

Visoko normalan pritisak

130-139

85-89

Blaga hipertenzija

140-159

90-99

Srednje teška hipertenzija

160-179

100-109

Teška hipertenzija

>180

>110


Hipertenzija je
tihi ubica. Ljudi ne kontrolišu redovno visinu krvnog pritiska, a s druge strane i simptomi kod najvećeg broja izostaju pa se dešava da se bolest otkrije dugo nakon njenog nastanka. Ukoliko se simptomi u ranoj fazi bolesti jave, nespecifični su. Najčešće su to: glavobolja, zamućen vid, vrtoglavica. Kod nekih ljudi javlja se glavobolja u potiljačnom delu kao i često krvarenje iz nosa. 

Napredovanjem bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova vitalnih organa: srca, mozga, bubrega i oka.

Hipertenzija predstavlja vodeći faktor rizika za nastanak infarkta srca, angine pektoris i razvoj srčane slabosti praćene gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Nekada se javljaju poremećaji srčanog ritma što osoba oseća kao lupanje, preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca.

Kao posledice hipertenzije nastaju promene i na krvnim sudovima mozga usled čega se javljaju: glavobolja (naročito potiljačna), vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, nesvestica, zujanje u ušima, mučnina, kratkotrajni gubitak osetljivosti, trnjenje jedne polovine lica ili tela, oslabljen ili onemogućen govor, krize svesti. Najozbiljnija posledica je moždani udar. Oko 60% svih cerebrovaskularnih insulta posledica su visokog krvnog pritiska.

Hipertenzija izaziva oštećenja krvnih sudova bubrega što može dovesti do poremećaja u funkciji ovog organa. U urinu se pojavljuju belančevine, a azotne materije, kreatinin i urea u krvi rastu. Dugotrajna loše lečena ili uopšte nelečena hipertenzija mogu dovesti do otkazivanja bubrega.

Oštećenje vida koje može da progedira do gubitka vida, nastaje usled promena na krvnim sudovima oka i jedna je od komplikacija hipertenzije. Visok krvni pritisak može da izazove proširenje krvnih sudova koje se medicinskom terminologijom naziva aneurizma. Ako se aneurizma pojavi u velikim krvnim sudovima mozga ili aorti svojim prskanjem može da izazove naglu smrt.

DIJAGNOZA

Postavljanje dijagnoze podrazumeva da su najmanje dva puta izmerene povišene vrednosti krvnog pritiska u razmaku od dve nedelje. Pojedinačno izmeren krvni pritisak ne predstavlja dijagnozu bolesti. U zavisnosti od aparata, uslova merenja, doba dana vrednosti izmerenog krvnog pritiska se mogu razlikovati. Vrednosti koje se dobijaju u kućnim uslovima obično su značajno niže od onih dobijenih za vreme pregleda u ordinaciji. Najrealniji prikaz kretanja krvnog pritiska je 24h ambulantno merenje - holter krvnog pritiska. Ono se preporučuje kod bolesnika sa: novonastalom hipertenzijom, porastom pritiska u lekarskoj ordinaciji tzv “hipertenzija belih mantila”, sa graničnim vrednostima pritiska, sa sumnjom na noćnu hipertenziju (maskirna hipertenzija) kada su vrednosti normalne danju, ali povišene noću (sreće se kod mladih, gojaznih, pušača), zatim kod oscilacija sa skokovima ili padovima pritiska, kod osoba koje imaju pritisak na radnom mestu a van toga normalne vrednosti (radno zavisna hipertenzija), radi procene efekta terapije i rizika od neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim životnim i  radnim okolnostima te možemo odrediti  vrstu, količinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima  je nesto veći. Takođe je normalno povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.

Za postavljanje dijagnoze pored merenja krvnog pritiska potreban je i internistički pregled koji obuhvata:  razgovor s pacijentom koji navodi vrstu tegoba i njihovo trajanje, slušaju se srce i pluća, pipaju trbušni organi i  periferne arterije, ultrazvuk srca ili ehokardiografija, radi se  EKG iz kojeg vidimo da li postoje promene na ekg, a za precizno praćenje 24h holter krvnog pritiska.

Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska je promena u načinu života. S obzirom na to da nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak, prestanak pušenja je izuzetno važan u lečenju hipertenzije. Mnoga istraživanja su pokazala da je broj srčanih napada znatno veći kod pušača nego kod nepušača. Higijensko-dijetetski režim podrazumeva manji unos soli, kafe, masne hrane, veći unos kalijuma, fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine. Postoje jasni dokazi o povezanosti između količine unešene soli i visine arterijskog pritiska. U Japanu, na primer, gde se troši dosta ribe koja sadrži velike količine soli, povećana je učestalost arterijske hipertenzije. Sa druge strane, narodi Amazonije ili Afrike unose manje soli i kod njih gotovo da nema hipertenzije niti visina pritiska raste sa starenjem.

Smanjenjem unosa soli na manje od 2 g dnevno, smanjuje se i količina vode u organizmu, čime se rasterećuje krvotok. Pravilan izbor namirnica je ključ uspeha u uspešnoj kontroli hipertenzije. Brza hrana, suhomesnati proizvodi, masna mesa, punomasni sirevi, kajmak, puter, pavlake, majonez i slični prelivi i sve druge visokokalorične namirnice treba izbaciti iz upotrebe. Umesto toga, poželjno je konzumirati sveže ili bareno voće i povrće, ribu, piletinu i ćuretinu bez kože, mlade i neslane sireve i jogurt sa niskim procentom mlečne masti. Upotreba celera, peršuna i mirođije je preporučljiva jer oni pomažu izbacivanje tečnosti iz organizma, čime se postiže smanjenje krvnog pritiska. Svež paradajz i sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa. Međutim, treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Masna morska riba (losos, sardina, tuna i druge) bogata je omega 3 masnim kiselinama. Ukoliko se koristi u bar tri obroka nedeljno, može doprineti smanjenju i regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi.

Zadovoljavajuća fizička aktivnost je brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje najmanje 3-5 puta nedeljno u trajanju od 30-45 minuta. Nedavna naučna istraživanja sprovedena u Nemačkoj utvrdila su da se povišeni pritisak javlja 10 puta češće kod osoba sa 20% uvećanom telesnom masom u odnosu na one ljude čija je telesna masa blizu idealne. Takođe, u toj studiji se utvrdilo da smanjenje telesne težine za 3,9 kg dovodi do sniženja pritiska. Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska, kao i smanjenje unosa alkoholnih, gaziranih i energetskih pića. Ne zaboravite da što je veći prosečni dnevni unos alkohola i hipertenzija je viša. Adekvatnu terapiju za povišen krvni pritisak može da odredi samo Vaš kardiolog. Ne zaboravite da ne postoji idealna kombinacija medikamenata koja odgovara svim pacijentima. Prepisanu terapiju od strane lekara treba poštovati. Lekovi se uzimaju svakodnevno i na način na koji su prepisani. Takođe, ni jedan lek se ne sme samoinicijativno ukinuti kada se krvni pritisak normalizuje.  Tačno je da neki od njih mogu imati neželjena dejstva, ali ukoliko se ona i pojave, neophodno je javiti se lekaru, jer jedino lekar može promeniti terapiju. Dobro regulisanim krvnim pritiskom smatra se pritisak koji je uvek ispod 140/90 mmHg. Ukoliko je vrednost krvnog pritiska 140/90 mmHg ili više, neophodno je odmah se javiti lekaru kako bi se terapija korigovala i sprečile posledice neregulisanog krvnog pritiska. Hipertenzija ili povišeni krvni pritisak je bolest koja zahteva doživotnu kontrolu. Adekvatno lečenje je od izuzetne važnosti, jer svaka nelečena hipertenzija, čak i kada nema tegoba, s vremenom dovodi do trajnih oštećenja srca, mozga i bubrega. O ozbiljnosti ove bolesti dovoljno govori podatak da najmanje 8 miliona ljudi u svetu godišnje umre od posledica povišenog pritiska.

Merenje odnosno samomerenje krvnog pritiska zahteva ipak malu obuku od medicinskog osoblja zbog dobijanja pogrešnih rezultata i dovođenja pacijenta u zabludu s terapijom donoseći mu samo  štetu. U kardiološkom kabinetu vrše se i nedeljne obuke merenja krvnog pritiska uz preporuku koji su najpouzdaniji aparati za pritisak uz pismene praktične savete. Preporučuju se manuelni preparati zbog preciznosti.
 

HOLESTEROL

Holesterol je složeni lipid (vrsta masti) iz grupe sterola, koji se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla.
Holesterol je neophodna supstanca u našem organizmu, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se taloži na zidovima arterije smanjujući time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povišena stopa holesterola može dovesti do infarkta miokarda, tromboze nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima. 
· LDL holesterol. Ovaj holesterol protiče krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol približno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospešuje stvaranje ateroskleroze. On se takođe naziva "lošim holesterolom". 
· HDL holesterol. On protiče krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprečava aterosklerozu. Njegova stopa u krvi trebalo bi da bude veća.  

Maslinovo ulje malo utiče na smanjenje ukupnog holesterola, ali nas zato štiti od ateroskleroze na taj nacin sto povećava HDL holesterol 

Ulja iz semenki bogata polinezasićenim masnim kiselinama smanjuju ukupni holesterol ali i HDL holesterol koji nas štiti. Otuda, iako je njihovo ukupno dejstvo na smanjenje opasnosti od ateroskleroze znatno, ono ipak nije potpuno. Mudro je, dakle, kombinovati potrošnju maslinovog ulja i ulja od semenki, ali ne mešajuci ih, već uzimajući ih naizmenično. 

Riblje meso sadrzi polinezasićene masne kiseline koje takođe smanjuju holesterol, ali su životinjskog porekla. Valja se prisetiti da one sadrže holesterol koji se apsorbuje i prelazi u krv. Zato riba nema tolikog dejstva na holesterol, a njeno zaštitno dejstvo kad je reč o aterosklerozi nema očekivanu efikasnost.
Esencijalne masne kiseline su polinezasićene masne kiseline koje naš organizam ne može da sintetizuje. Mi ih moramo redovno unositi celog života. One se drugačije zovu "vitamin F" (od engleske reci "fat"-masti), iako nisu vitamini u punom smislu reci. Linoleinska i linoleninska kiselina se nalaze u klicama žitarica (pšenice, kukuruza, ovsa. .) i u orašastim plodovima (orasima, lešniku, bademu...). Nedostatak esencijalnih masnih kiselina uzrokuje sporiji rast, sušenje kože, dermatoze, nervne i genitalne poremećaje.


Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama   

Dermatologviše

GLJIVIČNE INFEKCIJE STOPALA

KAKO SE DOBIJAJU I KAKO SE UKLANJAJU?

Gljivična infekcija stopala (tzv. atletsko stopalo) je danas uz prehladu jedna od najčešćih bolesti u razvijenim državama. Od gljivičnih stopala češće oboljevaju muškarci nego žene i starije osobe. Posebno su ugroženi bolesnici sa šećernom  bolesti i osobe s poremećajem cirkulacije u nogama ili stopalima jer se kod njih gljivice brzo naseljavaju. Od gljivične infekcije stopala barem  jednom u životu oboli prosečno svaki treći čovek, a kod rizičnih grupa, kao što su plivači, trkači, procenat je mnogo veći.
 

Prouzrokovači bolesti su u 90% bolesnika male mikroskopski vidljive gljivice (dermatofiti) koje se naseljavaju na pretežno toplim i vlažnim delovima kože kao što su prostori između prstiju nogu, a često i šaka kod žena koje često prave kolače (poslastičari). Ako je koža stopala blago otečena i ispucala zbog loše venske cirkulacije i popuštanja srca, gljivice veoma lako prodiru u nju. Gljivice se vrlo često mogu naći na podovima oko bazena za kupanje, sauna, sportskih dvorana zajedničkih tuševa ili hotelskih soba. Ako neko od članova porodice ima gljivičnu infekciju stopala može je preneti na ostale članove porodice prilikom korišćenja istog peškira za brisanje nogu ili nošenjem iste obuće.

ZNACI INFEKCIJE

Prve promene su u vidu svraba, a potom i crvenila sa ljuštenjem kože i maceracijom (beličastim naslagama sa pucanjem kože kao da je „skuvana“). Najščešće promene su između IV i V prsta, ali i na ostalim prostorima između prstiju noge. Promene se mogu javiti i na koži potkolenica, a i celog trupa kao reakcija okolne kože na postojanje gljivične infekcije, a ne radi se o gljivičnoj infekciji već o tzv. Id reakciji. U težim slučajevima nastaju mehurići na koži ili pukotine.

SAVETI ZA LEČENJE GLJIVIČNIH INFEKCIJA

Kada se već razvije gljivična infekcija stopala najbolje je blagovremeno lečenje. Ukoliko se dugo čeka, bolest se širi na nokte pa je lečenje dugotrajnije. Gljivična infekcija se ne leči sama od sebe već pravilnim lečenjem koje traje i par nedelja, pa i meseci ako je infekcija jako proširena.

Koriste se različiti preparati u zavisnosti od toga da li je pacijent na neke sastojke eventualno alergičan ili je već neke predugo koristio, pa se stvorila rezistencija gljivica na njih, različite kupke. Za infekciju nokta koriste se različiti lakovi za nokte (naravno ne u boji, već tzv. antigljivični lakovi).  Kao zadnja opcija koriste se lekovi čiji je spektar širok, a pre upotrebe ovih lekova potrebno je uraditi kontrolu funkcije jetre i bubrega iz krvi kao i ultrazvuk abdomena.

SAVETI ZA SPREČAVANJE GLJIVIČNE INFEKCIJE STOPALA

Zdrave i negovane noge su manje sklone gljivičnim infekcijama. Gljivičnu infekiju stopala možete sprečiti vrlo jednostavnim merama.

  • Noge perite svaki dan i posle pranja dobro osušite između prstiju
  • Čarape menjajte svaki dan
  • Upotrebljavajte svoj peškir
  • Uvek dobro osušite obuću i sportske patike posle vežbanja (ne ostavljajte ih posle vežbanja u sportskoj torbi)
  • Izaberite udobne i prozračne cipele od prirodnih materijala, tako da svojim stopalima obezbedite svež vazduh
  • U javnim bazenima i hotelskim sobama ne hodajte bosi
  • Redovno pogledajte  da li su se na Vašim nogama pojavile neke promene i odmah se obratite dermatologu koji će znati na adekvatan način izabrati za Vas najbržu terapijsku šemu.

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.

Dojkaviše

ŠTA JE RAK DOJKE ?

Rak dojke je zloćudna(maligna) izraslina u dojci koja nastaje kada normalne ćelije dojke promene svoja svojstva i počnu da se  nekontrolisano i ubrzano umnožavaju i uništavaju okolno tkivo.  Putem krvi ili limfe  zloćudne ćelije mogu se proširiti i na udaljene delove tela i u njima stvoriti nove izrasline-metastaze.

Da li znate da u Srbiji od raka godišnje oboli 32.000 osoba i da je rak dojke jedna od najčešćih malignih bolesti kod naših žena?

U našoj zemlji,svaka dvanaesta žena oboli od raka dojke,a broj obolelih je u neprekidnom porastu.Od raka dojke mogu oboleti i muškarci,ali je kod njih ovo oboljenje neuporedivo ređe. Međutim, ukoliko se otkrije na vreme ova bolest je izlečiva u velikom broju slučajeva, čak 90%. Zbog toga je veoma bitno da znate koje preglede dojki treba redovno da sprovodite. 

KO JE U OPASNOSTI DA OBOLI OD RAKA DOJKE?
Svaka žena može oboleti, pri čemu rizik raste sa godinama starosti. Iako se rak dojke može javiti i ranije, rizik značajno raste posle 40. godine starosti.  


UZROCI NASTANKA I FAKTORI RIZIKA 
Tačni uzroci i detaljni mehanizmi nastanka raka dojke još uvek nisu poznati.Postoji samo više poznatih faktora koji mogu povećati rizik:

1.rak dojki kod bliskih srodnika(majka,sestra);
2.hormonski faktori kao što su upotreba hormonskih preparata, prvi porođaj posle 30.godine,nerađanje ili nedojenje;
3.način života-nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, gojaznost, prekomerna konzumacija alkohola.
 

VEĆINA ŽENA KOJA OBOLI OD RAKA DOJKE NEMA NIJEDAN OD POZNATIH FAKTORA RIZIKA! 
 

ŠTA MOŽETE DA UČINITE?
Redovni pregledi su najbolji način za očuvanje zdravlja i omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi kada je lečenje jednostavnije i šanse za potpuno izlečenje su više od 90%.

Koji se pregledi preporučuju?
Uz redovne mesečne samopreglede dojki radi se i klinički pregled dojki (pregled dojki od strane lekara) na godinu dana:

-od 20. do 40.-te godine života jednom godišnje ultrazvučni pregled

-od 40. te- godine, uz mamografiju, jednom godišnje ultrazvučni pregled    

KAKO SE I ZAŠTO RADI SAMOPREGLED DOJKI 

Samopregled dojki treba da sprovodite jednom mesečno, najbolje oko 10.dana ciklusa.  Ukoliko više nemate cikluse, odredite jedan dan u mesecu. Time će s vremenom postići spoznaju o normalnom tkivu dojke te će moći na vreme otkriti pojavljivanje nepravilnosti tkiva ili tumora.

NA ŠTA TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM SAMOPREGLEDA? 

Prilikom samopregleda dojki, žena traži neuobičajena zadebljanja dojki, iscedak iz bradavice, promene na koži dojki (crvenilo, zadebljanje, naboranost, udubljenje, uvlačenje bradavica), neuobičajeno povećanje jedne dojke.

Klinički pregled dojki i susednih regija je nezaobilazna temeljna dijagnostička pretraga koja obuhvata inspekciju (analizu izgleda) i palpaciju (pipanje) dojki i susednih regija. Preporučljivo ju je raditi u prvoj fazi ciklusa kad su dojke manje napete i manje bolne.

Dve su vrste samopregleda dojki:

  • Vizuelni pregled - stati ispred ogledala i pažljivo promotriti dojke - najpre spreda, a zatim se polako okrenuti na jednu i drugu stranu, podignuti ruke iznad glave, gurnuti ramena prema napred i ponovno promotriti ima li na dojkama bilo kakvih promena.
  • Pregled rukom-opipavanje dojki - za pregled svake dojke koristi se suprotna ruka

- podignuti levu ruku i prstima desne ruke pažljivo opipati levu dojku: počinje se s gornjom spoljašnjom stranom dojke i kružnim pokretima pipa dojka s gornje i donje strane dok se ne pretraži cela dojka; isto tako treba ispipati pazušnu jamu;

- nakon toga podigne se desna ruka, a prstima leve ruke pretražuje se desna dojka na      isti način;
- grudi treba opipavati i u ležećem položaju: ispod leve lopatice treba namestiti jastuk  i podignuti levu ruku iznad glave, kružnim pokretima desne ruke opipa se leva dojka dok se ne pretraži cela njena površina; postupak se ponavlja na desnoj dojci.

MEĐUTIM, TREBA DA ZNATE DA SE SAMOPREGLEDOM NE MOŽE NAPIPATI SVAKI TUMOR, POGOTOVO NE ONI MALI.SAMOPREGLED NIJE JEDINA, NITI DOVOLJNA METODA ZA RANO OTKRIVANJE RAKA DOJKE.


ULTRAZVUK DOJKE (EHOMAMOGRAFIJA) 

Ultrazvuk dojke je dijagnostička metoda izbora za žene mlađe životne dobi. Dokazano je da nije štetan. Ultrazvučni pregled je od neprocenjive vrednosti u diferencijaciji između solidnih i cističnih promena, kao i za razjašnjenja opipljivih kvržica u dojci. Sa sigurnošću od gotovo 98% pomoću ultrazvuka se može razlikovati radi li se o dobroćudnoj ili zloćudnoj kvržici. 

Tkivo dojke je kod mnogih žena u kasnim 30-im i ranim 40-im godinama previše zgusnuto, i apsorpcija rendgenskih zraka visoka, pa mamogrami nisu od velike koristi. Stoga je naročito kod mlađih žena ultrazvuk dojke prikladnije dijagnostičko sredstvo i od veće pomoći nego mamografija.
Iako su različite metode, mamografija i ultrazvuk danas predstavljaju metode koje se sve više međusobno dopunjuju – komplementarne metode, od kojih svaka ima svoje mesto u dijagnostici promena dojki.

 

MAMOGRAFIJA

Mamografija je rendgenski pregled dojki kojim se otkrivaju tumori i druge promene koje su premalene da bi se mogle napipati a beleži promene na dojci jednu do dve godine ranije od običnog kliničkog pregleda zasnovanog na pojavi simptoma ili opipljive kvržice. Nisu potrebne nikakve posebne pripreme. 

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama. 

Endokrinologviše

HIPOTIREOZA 

Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima.
Uzrok nastanka:
Primarna hipotireoza može da bude uzrokovana atrofijom štitaste žlezde ili nastaje u poslednjem stadijumu hroničnog limfocitnog tireoiditisa, ali je češće jatrogenog porekla (posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili subtotalnom tireoidektomijom), u toku tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize postpartalnom hemoragijom, povreda glave, tumora ili idiopatske atrofije ove žlezde.
Tercijarna hipotireoza je izazvana zbog poremećaja u hipotalamusu.

Klinička slika: Osnovni simptomi su nepodnošenje hladnoće, suvoća i perutavost kože, promuklost, parestezije i bolni grčevi u mišićima, povećanje telesne težine, opstipacija ( zatvor), smanjeno znojenje. Pri pregledu se konstatuju usporeni pokreti, gruba koža i kosa, hladna koža, pastozno lice, otoci, bradikardija (usporen rad srca). U poodmaklom stadijumu hipotireoze, miksedemu u koži i drugim tkivima nagomilavaju se depoziti mukoproteina.

Dijagnoza: Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog nalaza, određivanja nivoa hormona.

 

HIPERTIREOZA

Hipertireoza je stanje prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde, koje je relativno često u žena između 20. i 50.godine života, a u poslednje vreme se sve češće javlja i kod muškaraca. Najčešće je posledica autoimunog procesa, tokom kojeg telo ne prepoznaje štitnu žledu kao svoju strukturu, pa proizvodi antitela protiv nje, s posledicom njene prekomerne stimulacije. Hipertireozu mogu uzrokovati i jedan ili više hiperaktivnih čvorova u štitnoj žlezdi, a ređe određeni tumori. 

Šta je hipertireoza? 
Hipertireoza je stanje pojačane funkcije štitne žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde (T4,T3). Najčešći uzrok hipertireoze (70-80% obolelih) je autoimuna bolest štitne žlezde (Morbus Graves Basedow), a ređe toksična nodularna ili multinodularna struma (lat. nodulus – čvor), kada (iz još nepoznatih razloga) jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona. Hipertireoza može nastati i kada tumor hipofize (adenom) povećano stvara TSH, koji podstiče stvaranje hormona štitne žlezde (sekundarna hipertireoza). Prekomernu proizvodnju ovih hormona mogu uzrokovati i trofoblastni tumori, koriokarcinom ili hidatiformna mola.

Simptomi i znakovi hipertireoze

Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti). Gotovo po pravilu povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona odražava se na celom telu kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma. 

Bolesnici se žale na:
•nervozu, nemir i emocionalnu nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje; 
•preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine; 
•ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (aritmije);
•krvni pritisak obično umereno povišen;
•stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj masii;
•koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo);
•kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta;
•otežano penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice;
•česte nepravilnosti menstrualnog ciklusa -žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea)
•kod Basedowljeve bolesti je vrlo čest (iako ne i uvek prisutan) nalaz egzoftalmusa na očima: karakterističan pogled s razmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pri pogledu prema gore, a oči često suze. Smanjena oštrina vida može upućivati na oštećenje očnog živca. 

Postavljanje dijagnoze 

Sumnja na hipertireozu postavlja se na temelju kliničke slike, a dodatnim analizama ona se potvrđuje i otkriva njen uzrok. Osnovna laboratorijska analiza je merenje nivoa hormona štitne žlezde i TSH u krvi. Vrednosti hormona štitne žlezde su obično povećane (iako ponekad tek neznatno), dok TSH može biti nizak pa čak i nemerljiv ( Gravesova bolest) ili povišen ( adenom hipofize). U dijagnostici Gravesove bolesti važan nalaz je povećani titar autoantitela koji (imitirajući TSH) izazivaju prekomernu stimulaciju štitne žlezde.
Ultrazvučni pregled pokazuje nehomogenu eho-strukturu. Adenom hipofize dokazuje se snimanjem glave (CT, NMR), a trofoblastni tumori merenjem humanog korionskog gonadotropina (HCG) u krvi ili mokraći, ultrazvukom i patohistološkom analizom tkiva.

Klinički tok i lečenje hipertireoze 

Hipertireoza se karakteriše fazama smirenja (remisije) i fazama pogoršanja/ponovne pojave bolesti (egzacerbacije /relapsa), nepredvidivog je nastupa, trajanja i izlečenja. U njenom lečenju su tri osnovna načina: primena antitireoidnih lekova, terapija radioaktivnim jodom i hirurško odstranjivanje bolesnog tkiva žlezde. Odabir terapije zavisi od oblika poremećaja, starosti pacijenta, prisutnosti gušavosti, povećanja štitne žlezde ili nekih drugih stanja, te od trudnoće.
Cilj lečenja hipertireoze je snižavanje nivoa hormona štitne žlezde u krvi i uspostavljanje hormonalne ravnoteže u organizmu (eutireoidno stanje).

U lečenju hipretireoze su tri osnovna načina: 

1. antitireoidni lekovi (tireostatici)
2. radioaktivni jod
3. hirurški zahvat.

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.

Gastroenterologviše

KAKO SPREČITI RAK DEBELOG CREVA?

Šta je rak debelog creva?
U celoj Srbiji se javi oko 3500 novih slučajeva godišnje, u Vojvodini oko 900. 

Faktori rizika

  • Starost – stariji od 50 godina oboljevaju znatno češće
  • Način života – alkohol povećava rizik 2 puta, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje cigareta
  • Ishrana – mnogo masti i crvenog mesa, malo voća i povrća, vitamina i minerala, naročito kalcijuma
  • Druge bolesti – polipi debelog creva, šećerna bolest, ulcerozni kolitis, genetska oštećenja

Kada posumnjati na rak debelog creva?

  • Sveža krv u stolici i/ili anemija ( malokrvnost )
  • Promene u karakteru stolice
  • Nadutost trbuha, otežano pražnjenje, osećaj nedovoljnog pražnjenja
  • Zatvor / proliv

Kako se otkriva rak debelog creva?

  • LEKARSKI PREGLED
  • TEST ZA OKULTNO KRVARENJE U STOLICI – otkriva nevidljivu krv u stolici, ali je nespecifičan i neprecizan način
  • KOLONOSKOPIJA – najbolji i najpouzdaniji način, predstavlja pregled instrumentom unutrašnjosti debelog creva

 Kako se sprečava rak debelog creva?

  • Uredan način života
  • Preventivni pregledi
  • Promena načina ishrane – ukinuti velike količine crvenog mesa, povećati unos vlaknaste hrane (povrće, voće, žitarice)

 Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama 

Hematologviše

ISHRANA KOJA SE PREPORUCUJE KOD MALOKRVNOSTI – ANEMIJE 

Anemija je najčešći krvni poremećaj, a u najvećem broju slučajeva uzrok je nedostatak gvozđa. Do takve anemije obično dolazi zbog potrebe za dodatnim količinama hemoglobina, izazvane brzim rastom ili gubitkom krvi. Bez dovoljno gvozđa organizam ne može da proizvede dovoljno hemoglobina. U plodnim godinama žene gube gvožđe tokom menstruacije, pa im je zato potrebno srazmerno više namirnica bogatih gvozđem nego muškarcima. Pošto anemiji  veoma pogoduje loše izbalansirana ishrana sa smanjenim sadržajem gvožđa, folne kiseline i vitamina B kompleksa, promena načina ishrane uz dodatak odgovarajućih preparata vitamina i minerala, bitno možete doprineti izlečenju anemije (poboljšati krvnu sliku). Pravilno planirana i kombinovana ishrana (sa namirnicama i biljnog i životinjskog porekla) koja zadovoljava vaše povećane potrebe organizma može i bitno sprečiti razvoj deficitarnih poremećaja (kao što je anemija). Neophodno je da:

  • obogatite obroke džigericom, krtim crvenim mesom / govedina /, ribom, žumancima, sušenim voćem, sojinim proizvodima;
  • jedite mnogo crnog i belog luka, pasulja, graška, kostuničavog voća, semenki, tamno zelenog povrća (spanać, brokula,  grašak, pasulj), i bilja (kao što su potočarka, peršun, vlašac, kopriva, korijander i lišće maslačka jaja, integralnog pirinča, obogaćene testenine, tofu sira, suvog voća (suvih šljiva, grožđa ili kajsija), svežeg soka od višanja, borovnice, cvekle... 
  • uzimajte namirnice u kojima ima mnogo vitamina C, jer on podstiče apsorpciju gvozđa. Na primer, uz obrok popijte čašu soka od pomorandže;
  • integralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali sadrže i fitate, materije koje otežavaju apsorpciju gvozđa pa ih ne treba jesti zajedno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem
  • jedite namirnice koje sadrže bakar, jer on pomaže apsorpciji gvožđa. Tu spadaju sir, žumanca, plodovi mora, džigerica, integralne žitarice, pahuljice, zeleno povrće, kajsije, trešnje i suve smokve;
  • nemojte uz obroke piti čaj, kafu, kakao, koka –kolu i vino jer tanin u tim pićima sprečava apsorpciju gvožđa iz hrane;
  • preparate gvožđa uzimajte pod lekarskom kontrolom  jer i višak gvožđa može da bude opasan; 

Sadržaj gvožđa u pojedinim namirnicama videćete u sledećoj tabeli:

Namirnica

Sadržaj gvožđa (u mg) u 100 g namirnice

Kravlje mleko (1,8 % ml masti)

0.1

Svež kravlji sir (3 % ml masti)

0.3

Goveđe meso

2.3

Svinjska jetra

21.0

Pileće meso

0.7

Ćureće meso

4.0

Sardela

1.8

Ostrige

7.0

Žumance

6.0

Beli pasulj

6.7

Soja u zrnu

8.4

Integralno brašno

4.0

Mekinje

12.9

Peršun (list)

10.0

Spanać

3.0

Suvo grožđe

1.6

Suve smokve

4.2

Kakao

15.0

- Jedite namirnice bogate folnom kiselinom: pšenične klice, pasulj, kikiriki, pečurke, brokule, ...
- Ne zanemarujte ni upotrebu namirnica bogatih vitaminom C: limun, pomorandza, sveže  povrće (u vidu salate)-bitno pomaže u apsorbciji gvožđa;

- Prema preporuci vašeg lekara, redovno uzimajte preparate vitamina i mineralna;

Kako bi što bolje iskoristili uneto gvožđe savetujem vam da se upoznate sa sledećim činjenicama:

- Gvožđe iz namirnica biljnog porekla sadrži tzv. neorgansko gvožđe koje se slabije apsorbuje u odnosu na gvožđe iz namirnica životinjskog porekla (sadrži tzv. organsko gvožđe). Upravo zbog toga je veoma bitno da vodite računa o pravilnoj kombinaciji namirnica životinjskog porekla (pogledajte tekst o kombinaciji namirnica).

- Uz namirnice bogate gvožđem i preparate navedenog minerala, koristite obavezno i namirnice sa visokim sadržajem vitamina C (citrusno voće i sokovi od ovog voća, peršun, ...) -omogućava lakšu apsorpciju gvožđa; 

Ukoliko koristite preparate gvožđa bitno je da ih: 

- Uzimate sa hranom da biste sprečili moguće mučnine; 

- Ne koristite ih zajedno sa mlekom (kalcijum iz mleka smanjuje apsorpciju gvožđa); 

- Uz preparate gvožđa uzimajte i namirnice bogate folnom kiselinom (tamnozeleno lisnato povrće, pasulj, grašak, sočivo, mekinje, pomoranđa, pšenica, orasi,...) i vitamina B12 (riba, plodovi mora, žumance, mleko i fermentisani sirevi...); 

- Izbegavajte kofein, tj. kafu i čajeve-otežavaju apsorpciju gvožđa;

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.

Neurologviše

ŠTA TREBA ZNATI O MOŽDANOM UDARU?


Šta je moždani udar?

Moždani udar je teška i ozbilja bolest, isto kao i srčani udar ( infarkt ). Moždani udar se još naziva i šlog. 

Šta je uzrok moždanog udara?

Postoje dve vrste moždanog udara:

  • infarkt mozga nastaje usled začepljenja krvnog suda i posle kratkog vremena taj deo mozga trajno odumire
  • moždano krvavljenje nastaje usled pucanja krvnog suda i izliva krvi u mozak

Koje su posledice moždanog udara?

  • mogu biti blage do veoma teške i onesposobljavajuće
  • može zaostati paraliza jedne polovine tela, slabija pokretljivost ruke ili noge, otežan ili nemoguć  govor, otežano gutanje, problemi sa mišljenjem i pamćenjem, neprijatna utrnulost ili mravinjanje jednog dela tela
  • 1/3 bolesnika se nakon šloga vraća ranijim aktivnostima, 1/3 su invalidi, 1/3 umire.

Kako prepoznati moždani udar?

  • iznenadna slabost ili utrnulost jedne polovine tela
  • iznenadne smetnje pri izgovaranju ili razumevanju govora
  • iznenadne smetnje vida na jednom ili oba oka                   
  • iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije
  • iznenadna jaka, do tada nedoživljena glavobolja


Koji su Vaši faktori rizika?

  • muški pol, stariji od 45 godina, žene starije od 55  godina
  • povišen krvni pritisak, ili uzimate lek za sniženje krvnog pritiska, ili ne znate koliko Vam je pritisak
  • pušač ste ili ste svaki dan u društvu pušača
  • imate povišene masnoće u krvi, holesterol preko 5 mmol/l, ili uzimate lekove za sniženje masti u krvi, ili ne znate koliki Vam je holestero
  • gojaznost
  • fizička neaktivnost ( manje od 30 min dnevno )
  • bolesti u porodici – neko je u Vašoj porodici imao moždani udar
  • bolujete od angine pektoris, srčane aritmije, boleti krvnih sudova nogu ili ste preležali infarkt
  • već ste preležali moždani udar ili znate da imate suženje na krvnim sudovima vrata 

Kako sprečiti nastanak moždanog udara?

  • redovno merite i lečite povišen krvni pritisak ( „ tihi ubica “ )
  • prestanite da pušite
  • lečite šećernu bolest
  • izbacite masnu hranu
  • smanjite telesnu masu
  • svaki dan šetajte 30 min 

Šta ako dobijete moždani udar ili neki od ranije navedenih simptoma?

  • Javiti se što pre neurologu da proceni Vaše stanje i neophodno daljnje lečenje (bolničko,ambulantno,rehabilitaciju)
  • Ako se pacijent javi u pra četri sata od nastupa šloga,postoji velika mogućnmost 100% oporavka
  • Kasnije u rehabilitacionom tretmanu kod svakog acoijenta je bitna i saradnja njegove porodice.
     

Pareza facijalisa

Nervus facijalis inerviše mimičnu muskulaturu. Najvažniji mišići koje inerviše su m. frontalis (nabiranje čela), m. orbicularis oculi (zatvaranje očiju), m. orbicularis oris (pokazivanje zuba) i m. platysma. Ostale funkcija ovog živca su parasimpatička inervacija žlezda, gustativna inervacija prednje dve trećine jezika i senzibilitet bubne duplje. Najčešće oboljenje n. facialisa je Bellova paraliza.

Uzrok nastanka

Etiologija nije poznata. Često se kao uzrok navodi prehlada, npr.sedenje pored otvorenog prozora u automobilu ili vozu. Do lezije živca mogu dovesti i sledeći uzroci: prelom piramide temporalne kosti, zapaljenje srednjeg uva, tumor pontocerebelarnog ugla, sarkom baze lobanje, poliradikuloneuritis, leukoze, demijelinizacione lezije u moždanom stablu (multipla skleroza), tumori moždanog stabla, zapaljenja moždanog stabla, vaskularne lezije moždanog stabla, sarkoidoza, neuroborelioza, lepra, herpes zoster i dr.

Klinička slika

Bellova paraliza je akutno oboljenje n.facialisa koje se manifestuje mlitavom slabošću polovine lica. Simptomi nastaju akutno - obrva je spuštena i bolesnik ne može da nabere  čelo. Oko je otvoreno, donji kapak visi i pri pokušaju da se zatvori- jabučica krene prema gore i upolje (Bellov fenomen), suze se prelivaju preko donjeg očnog kapka. Usna je opuštena na bolesnoj strani, hrana se nakuplja između obraza i desni, pri pokazivanju zuba evidentna je slabost polovine m. orbicularis orisa. U zavisnosti od lokalizacije lezije može se javiti čista motorna slabost, ili se osim slabosti može javiti i gubitak ukusa na prednje dve trećine iste strane jezika i bolna hiperakuzija. U 7% ovih bolesnka paraliza može da se javi dva ili više puta.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenskog snimka, otološkog pregleda, sve u zavisnosti od mogućeg uzroka. Nalaz u likvoru je najčešće normalan. Pleocitoza ukazuje na to da nije u pitanju idiopatska Bellova paraliza već neki poznati uzrok paralize facijalisa (HIV, borelioza, herpes zoster, sarkoidoza).

Lečenje

U lečenju se primenjuju kortikosteroidi ili ACTH u kratkim kurama. Preporučuju se i fizikalne mere koje mora da sprovodi sam bolesnik-zagrevanje polovine lica postavljanjem toplog (ne vrelog!) termofora ispred uva, masaža lica i voljna aktivacija bolesnih mišića pred ogledalom (nabiranje čela, zatvaranje očiju, pokazivanje zuba). Posle dve nedelje treba sprovoditi galvansku stimulaciju nerva. Preko noći treba oko zatvoriti i pokriti gazom da ne dođe do sušenja oka. Oporavak je dobar u oko 80% slučajeva i zato je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a kod straijih osoba 1-2 godine. Kod teških paraliza koje održavaju više od pola godine dolazi u obzir plastična korektivna operacija lica.

Melkersson - Rosentalov sindrom - rekurentna paraliza facijalisa, otok lica, naročito usana sa fisurama (naprsline) sluzokože usana i lingua scrotalis (jezik nalik na mošnice). Javlja se u detinjstvu ili adolescenciji i nepoznate je etiologije.

Ramsay - Hunt sindrom - izaziva ga herpes zoster, javlja se erupcija vezikula (mehurić) i jaki bolovi u spoljašnjem ušnom kanalu , na uvu, između uva i mastoida ili na bubnoj opni. U nekim slučajevima se javlja paraliza facijalisa, a u nekim i znaci oštećenja osmog živca (oštećenja sluha, vrtoglavica).

Hemifacijalni spazam - javlja se u obliku nevoljnih, povremenih, neritmičkih kontrakcija mišića inervisanh od strane facijalisa. Najčešće počinje sa donjim očnim kapkom, zatim su zahvaćeni obraz i muskulatura oko obraza. Bolesnicima najviše smeta nevoljno zatvaranje oka zbog ometanja vida i okoline. Bolest je neprijatna ali benigna. Češća je kod žena i po pravilu je jednostrana. Lečenje-neki bolesnici povoljno reaguju na antiepileptike, a izvesno poboljšanje se može postići i specijalnim vežbama. Aplikacija botulinum toksina daje izrazito do umereno poboljšanje,ali je efekat kratkotrajan, pa se injekcije moraju ponavljati. Mikrohirurška dekompresija nerva je uspešna u većini slučajeva.  

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.

Pulmologviše

Kako prepoznati astmu?

Šta je bronhijalna astma? 

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije. Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme. 

 Faktori rizika 

  • Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i Vi ili Vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest.
  • Astma se često prvi put javlja u detinjstvu
  • Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.  Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.
  • Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, buđ, perje, dlake psa i mačke, buđ, različiti poleni-drveća, trave, korova, duvan). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam. Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme.
  • Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi.
  • Porast atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata.
  • Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.
  • Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore.
  • U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju. 

Kako prepoznati astmu? 

Astma se manifestuje:

 

  • nedostatkom vazduha (dispnea) i/ili,
  • zviždanjem u grudima (vizing) i/ili
  • kašljem.

Ova tri simptoma su obično udružena ali mogu ići i pojedinačno. Ukoliko su pojednačni simptomi dijagnostika se usporava, često se previdi u razgovoru kod svog izabranog lekara ili povede u pogrešnom pravcu istraživanje.  Za to je važno i sistematično doći do ove dijagnoze 

Gušenje se javlja u vidu napada (paroksizmi dispneje) između kojih su faze remisije. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini. Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature. Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.  

Iako postoji nekoliko tipova astme, najčešći  su: 

  • Klasičan asmatični napad
  • Astmatično stanje 

Kada se javiti lekaru?

Lekaru se obavezno javiti nakon epizode otežanog disanja, ukoliko je nevezano sa fizičkim naporom. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja slobodno nam se obratite.
Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama  

Psihijatarviše

Nesanica

Nesanica pogađa svakog četvrtog stanovnika planete. Simptomi variraju od mučnog usnivanja i nemirnog sna do čestog buđenja tokom noći. Zato oslanjajući se na principe savremene medicine i tradicionalne metode lečenja, predlažemo savete o tome kako da se rešite problema sa nesanicom…  

1)  U borbi protiv nesanice možete koristiti biljne lekove. Biljni sedativni čajevi i tinkture ne izazivaju zavisnost. Da bi se postigao željeni efekat biljni lek se uzima posle večere i pre spavanja. Umirujuće i uspavljujuće dejstvo imaju valerijana, hmelj i matičnjak. 

2)  Lagana užina pre odlaska u krevet sa malo ugljenih hidrata povećava nivo serotonina i normalizuje nivo šećera u krvi, što ima umirujući efekat na organizam. Možete koristiti starinski recept: šolja toplog mleka sa medom. Može pomoći i komad sira i keksa ili pola banane. 

3)  U borbi protiv nesanice treba primenjivati "higijenu sna". Ovaj termin uključuje primenu uvek istog rituala: odlazite na spavanje uvek u isto vreme u provetrenu spavaću sobu. Ne spavajte u dnevnom boravku. Izbegavajte kofein u poslepodnevnim i večernjim časovima, teži fizički napor pre spavanja i gledanje horor filmova. 

4)  Bez obzira što alkohol na mnoge deluje deluje opuštajuće, osobe koje pate od nesanice treba da ga izbegavaju. Alkohol remeti ciklus spavanja u delu sna sa brzim pokretanjem očnih jabučica kada sanjamo. To znači da organizam ne može potpuno da se opusti i povrati snagu. 

5)  Posebne vežbe mogu da poboljšaju san. Pri tome jača fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla i dizanje tegova) treba da se sprovodi ujutru, a umerenija (joga, pilates i tai-či) uveče, što će pomoći da se opusti ne samo telo, već i um. 

6)  Stručnjaci su utvrdili da najdublji san nastupa kada se temperatura tela dovoljno snizi.Popravilu to se dešava u jutarnjim časovoma. Mozak možete da ubedite da utone u carstvo sna pomoću tople kupke ili tuša, nakon koje sledi sniženje temperature tela i čvršći san. 

7)  Stalno rojenje misli u glavi su jedan od razloga nesanice. Da se otrgnete od realnosti i utonete u san pomoći će vam metoda relaksacije mišića . Ležeći u krevetu treba potpuno da opustite mišiće osećajući da tonete u krevet. To činite sa celim telom počinjući odozo naniže do prstiju nogu. 

Ukoliko Vam ovi saveti ne pomognu razmotrite mogućnost  da kod nas  potražite i stručnu pomoć

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.

Urologviše

DIJAGNOSTIKA I LEČENJE BOLESTI BUBREGA, MOKRAĆNE BEŠIKE, PROSTATE I TESTISA

Urinarne infekcije

Pod pojmom urinarna infekcija podrazumeva se upala bubrega, bešike ili mokraćne cevi (uretre). Izazivači mogu biti bakterije i (retko) drugi mikroorganizmi (Chlamidia, Mycoplasma, Ureaplasma, Trichomonas vaginalis, gljivice i neki virusi).

Normalno, urin je sterilan, tj. u njemu nema bakterija. Bakterije do mokraćnih puteva dolaze spolja (sa kože) ili iz susednih organa (crevo, polni organi).

Zdrav organizam se lako brani od bakterija koje nas okružuju. Kada iz nekog razloga dodje do pada odbrane (imuniteta) mokraćnih organa, bakterije „ulaze“ i izazivaju oboljenje. Najčešće, pad imuniteta nije značajan i uz malu pomoć tradicionalne medicine (čajevi, pojačan unos tečnosti) organizam pobedi infekciju.

Ako telo ne može da se izbori sa bolešću, tada je potrebna pomoć savremene medicine, tj. treba se obratiti urologu za lečenje urinarne infekcije.

Na prvom mestu, treba naglasiti da upale mokraćnih puteva kod muškaraca i žena nemaju skoro ništa zajedničko.

Ako ženska osoba nema nikakve tegobe, a rutinskim pregledom urina nađene su bakterije, ne treba davati nikakve lekove. Vremenom bakterije najčešće spontano nestanu iz urina.

Potpuno zdrava žena može da ima „običnu“ upalu bešike (peckanje, bol, učestalo mokrenje) 1-2x godišnje bez ikakvih posledica. U takvim slučajevima, dovoljne su kratke kure antibiotika od 3-5 dana.

Ako upala bešike ne reaguje na prvu terapiju ili je po sredi „komplikovana“ upala bešike (krvav urin, visoka temperatura) potrebno je uraditi osnovne pretrage (laboratorija, UZ).

Ako se upale ponavljaju, uraditi osnovne pretrage, RTG, te ginekološki pregled. Urolog mora uzeti detaljnu anamnezu i, ako je moguće, pronaći uzrok koji dovodi do ponavljanih upala (seksualni akt, loša higijena, menopauza, druga oboljenja bešike ili susednih organa).

Upale bubrega obavezno leči urolog ili nefrolog (u zavisnosti od UZ i RTG nalaza). Karakterišu se visokom temperaturom, bolovima u slabinskoj regiji i problemima sa mokrenjem.

Kod muškaraca, svaka urinarna infekcija jeste „komplikovana“ i traži ozbiljno, često dugotrajno lečenje. Osnovni problem je prostata u koju jako teško prolaze lekovi, i to samo odredjene vrste lekova. Visoka temperatura, zastoj mokrenja, jako krvarenje zahtevaju hitne mere lečenja. Sa druge strane, dugotrajne (hronične) upale prostate se leče jako dugo i teško, često mesecima, a ponekad i godinama.

U sklopu dijagnostike, kod muškaraca se rade bakteriološke kulture i UZ. Po potrebi rade se dodatne pretrage jer je nekada izuzetno teško utvrditi uzročnika upale prostate.

Kada u svim kontrolisanim uzorcima nema znakova prisustva mikroorganizama, govorimo o „neinfektivnom“ zapaljenju i takvo stanje nema jasno utvrdjen način lečenja već se mora pristupiti svakom pacijentu posebno.

Preporuke koje se mogu dati u slučaju lečenja urinarnih infekcija su sledeće:

1. Pridržavajte se uputstva za uzimanje antibiotika koji ste dobili od lekara.
2. Nemojte prekidati terapiju na pola, odnosno ispijte lek do kraja, bez obzira na to što se osećate dobro posle nekoliko dana.
3. Preporučljivo je piti dosta tečnosti kao što je voda, sok od jabuke, sok od brusnice, ili osvežavajuća pića bez kofeina. Potrebno je popiti najmanje 8 čaša tečnosti na dan.
4. Mokrite kad god osećate potrebu ili barem na svaka 4 sata.
5. Nastojte potpuno isprazniti mokraćnu bešiku prilikom mokrenja.
6. Kod muškaraca, redovno pražnjenje polnih puteva.
7. Ako ne dolazi do poboljšanja na terapiju, ponovo se javite svom lekaru.
8. Nije preporučljivo uzimati bilo koji oblik alkohola dok uzimate lekove protiv infekcije.
9. Obavezno idite na kontrolu i ponovite analize da bi ste bili sigurni da je infekcija izlečena.

Prevencija

  • Voditi računa o higijeni genitalnog područja
  • Brisanje anusa u smeru od napred prema nazad
  • Mokrenje odmah nakon polnog odnosa
  • Nije preporučljivo uzdržavanje od mokrenja duže vreme
  • Rešiti opstipaciju
     

Bolesti prostate

Prostata može da oboli od tri bolesti: zloćudno uvećanje, dobroćudno uvećanje, zapaljenje.

Važno je napomenuti da se često sva tri oboljenja mogu naći kod iste osobe. Na prvom mestu potrebno je da se isključi postojanje karcinoma, potom da se leči zapaljenje, pa ako preostanu simptomi tretira se dobroćudno uvećanje (benigna hiperplazija) prostate.

Svim odraslim muškarcima koji imaju probleme sa mokrenjem potrebno je prstom pipnuti prostatu (kroz anus), uraditi laboratorijske analize i UZ urotrakta. Na osnovu ovih nalaza, možemo utvrditi da li je obolela prostata i ako jeste, koja je tačno bolest u pitanju. Po potrebi, radi se biopsija prostate, cistoskopija ili urodinamsko ispitivanje.

Kada su prisutni problemi sa prostatom, simptomi koje pacijent oseća mogu biti:
-       učestalo mokrenje
-       otežano mokrenje
-       peckanje pri mokrenju
-       čekanje na mlaz
-       istanjen mlaz
-       zastoj mokraće
-       nevoljno oticanje mokraće itd. 

No, nije prostata jedini organ koji se nalazi u karlici. Ukoliko se pacijent žali na neki od navedenih simptoma, uzrok tegoba može biti neko od oboljenja mokraćne bešike, uretre, prostate (kod muškarca) ili vulve (kod žene).

Potrebno je, dakle, prvo utvrditi da li prostata uzrokuje tegobe, a potom i koje oboljenje prostate je u pitanju. 

Prostatitis

Bolovi u predelu karlice i genitalija najčešće ukazuju na upalu prostate kod muškarca. Akutna upala je ozbiljno i nekada po život opasno oboljenje (visoka temperatura ili potpuni zastoj mokrenja). Leči se odlučno, moćnim antibioticima, po potrebi se plasira urinarni kateter i pacijent hospitalizuje. Poslednjih godina, pacijenti sa hroničnim bolovima u karlici, a bez potvrde zapaljenja prostate (sve kulture i brisevi uredni, nema leukocita u uzorcima) ne označavaju se kao „hronični prostatitis“ već se svakom pojedincu posebno pristupa. 

Karcinom prostate 

Karcinom prostate jeste veoma sporo napredujuća bolest. Naime, ako se utvrdi prisustvo bolesti u veoma ranoj fazi, sa dosta sigurnosti se može reći da čovek narednih 10 godina neće umreti od raka prostate. Naravno, ako se bolest otkrije u kasnoj fazi, prognoza je loša kao i za svaku drugu bolest koja se kasno otkrije.

Preporuka danas glasi:  svim pacijentima starijim od 45 godina koji se jave urologu zbog problema sa mokrenjem treba pipnuti prstom prostatu i uraditi PSA. Ako su oba nalaza uredna – NEMA karcinoma prostate. Ako neki od ova dva nalaza pokazuje sumnju na karcinom, obavezna je biopsija.

Normalne vrednosti PSA su do 4 ng/ml. Važno je reći da svega 1/3 ljudi sa povišenim PSA ima karcinom. Dakle, visok PSA ne znači odmah „rak“, već samo da je bolesna prostata. Upala prostate i BPH takodje mogu dati visok PSA. Karcinom prostate u ranoj fazi se efikasno leči operacijom (vađenje cele prostate) ili zračenjem. U kasnijim fazama, sprovodi se zračenje uz odstranjenje testisa ili se uvode lekovi koji blokiraju muške polne hormone. 

Benigna hiperplazija prostate (BHP) 

U pitanju je dobroćudna bolest i vremenom ne dovodi do pojave karcinoma. Nastupa sa godinama starosti i svaki muškarac, kada bi dovoljno dugo živeo, oboleo bi od BHP. Da li će kod pojedinca prvi simptomi oboljenja da se jave već oko 50 godina starosti ili znatno kasnije, nije moguće predvideti. Kod ovog oboljenja, uvećana prostata pritska na mokraćnu cev i otežava pražnjenje bešike. To pacijent oseća kao poremećaj mokrenja, navodeći neki od ranije pomenutih simptoma.

Ako je isključen karcinom i zapaljenje prostate, a simptomi opstaju, može se pristupiti lečenju BHP. Oko 90% pacijenata dobro reaguje na lekove, a svega 10% obolelih treba operisati. Najozbiljniji problem kod ovog oboljenja jeste potpuni zastoj mokrenja. Kada mokrenje stane, nužno je plasirati kateter. Uvodi se terapija lekovima i nakon 2-4 nedelje pokuša vađenje katetera. Ako pacijent opet ne može da mokri, planira se operacija prostate. Ako pacijent svo vreme mokri, a lekovi koje uzima ne smanjuju tegobe, obavezno je načiniti urofloumetriju. Ako nalaz urofloumetrije nije dobar, obavezno je urodinamsko ispitivanje. Ovo ispitivanje nam precizno daje odgovor da li uopšte ima smisla operisati i šta pacijent može da očekuje od operacije. 

Urolitijaza

Urolitijaza jeste prisustvo kamena u mokraćnim putevima (bubreg, mokraćovod - ureter, mokraćna bešika, mokraćna cev - uretra). Danas svaki sedmi čovek ima kamen u mokraćnim putevima. Tačan mehanizam njihovog nastanka nije poznat.

Kada se operativno izvadi napolje, kamen na dodir može biti izuzetno tvrd, ali i mekan kao da  je od blata. Bez obzira na njegovu građu, lečenje je uvek isto: ako kamen ne može sam da izađe, potrebno ga je odstraniti. Veličinu i položaj kamena utvrdjujemo ultrazvučnim i RTG pregledom.

Ako pacijent ima jake bolove, daje se određena terapija kojom se bolovi smanjuju dok kamen ne izađe napolje. Kamenčići prečnika do 7mm se očekuje da spontano izađu, dok kod većih odmah planiramo tretman. Uvek su nužne redovne kontrole da ne bi tokom „čekanja“ došlo do ozbiljnijeg oštećenja bubrega. Nekada se mora hitno intervenisati da bi se sačuvao bubreg, a vrstu i vreme intervencije određuje isključivo urolog.

Hitna intervencija obično podrazumeva ulazak cistoskopom u bešiku i plasiranje tanke i dugačke cevčice u mokraćovod pored zaglavljenog kamena. Samo odstranjenje kamena se najčešće odlaže do smirenja ozbiljnih simptoma. Prilikom „redovne“ intervencije, posebnim aparatima kamenje drobimo u sitne deliće koje potom pacijent izmokrava danima. Retko smo prinuđeni operativno da vadimo kamenje u celini.

Varikocela

Varikocela je proširenje vena koje odvode krv iz testisa. Najčešće je nepoznatog uzroka i nema simptoma.Važno je reći da njeno prisustvo ne čini čoveka neplodnim već samo smanjuje šansu za postizanje začeća. Naime, svaki deveti muškarac ima varikocelu i većina od njih dobije potomstvo bez problema.No, kada bračni par ne može da dobije dete, spermogram muškarca “nije dobar”, a varikocela se vidi pri pregledu, tada ima smisla pristupiti operativnom lečenju. Takođe, mlađi muškarci sa vidljivom varikocelom, smanjenim odgovarajućim testisom i lošim nalazom spermograma, mogu da se podvrgnu operaciji.Za postavljanje dijagnoze dovoljno je načiniti: pregled urologa, ultrazvučni pregled testisa i spermogram. 

Hidrocela

Hidrocela jeste nakupljanje bistre tečnosti oko testisa. Kod dece se najčešće povuče spontano, dok se kod odraslih skoro nikada ne povlači.

Najčešći uzroci nastanka su zapaljenje, povreda, tumor ili uvrtanje testisa

Retko može biti posledica nekog oblika lečenja (operacija, zračenje, peritonealna dijaliza) ili neke bolesti u trbuhu i karlici. Većina hidrocela je bez simptoma i javljaju se kao bezbolno povećanje mošnica. Kada je prisutan bol, najčešće je znak zapaljenja testisa ili ukleštene preponske kile. Hidrocela se leči isključivo operativno i samo kada smeta pacijentu svojom veličinom. Za dijagnozu je dovoljno načiniti pregled urologa i ultrazvučni pregled testisa

Fimoza 

Fimoza jeste nemogućnost prevlačenja kožice preko glavića penisa.

Ako dete uredno mokri, do treće godine fimoza se ne mora operativno lečiti. Dovoljno je prilikom kupanja blago povlačiti kožicu naniže i biti uporan tokom meseci.

Ukoliko dete otežano mokri ili upornost ne donosi rezultata, dete treba odvesti urologu, ali strogo dečijem urologu. U svakom slučaju, fimozu treba rešiti pre puberteta.

Kod odraslih muškaraca, fimoza može biti prisutna od detinjstva ili stečena tokom kasnijeg života. Bez obzira na uzrok, obavezno se treba operativno rešiti zbog higijene penisa.

Ako kožica ne može da se prevuče preko glavića samo tokom erekcije, takvo stanje naziva se relativna fimoza. Pristupa se operaciji ukoliko stvara probleme pri polnom odnosu i ukoliko to pacijent želi. Za postavljanje dijagnoze dovoljan je pregled urologa. Operacija podrazumeva isključivo obrezivanje (cirkumcizija, sunet). 

Sadržaj ovih stranica je namenjen isključivo u informativne svrhe i ne treba biti zamenjen za savet kvalifikovanog zdrastvenog radnika. Nemojte zanemariti ili izbeći profesionalni medicinski savet zbog pažljivo prilagođenih saveta portala pred Vama.